PRAVLJENJE TALASA
Radiotalasna hirurgija nudi slične rezultate u facijalnim kozmetičkim procedurama kao i laser, ali sa preciznim sečenjem i bržim procesom ozdravljenja. Laserska tehnologija je sigurno brzo unapredila kozmetičku hirurgiju lica. Pre samo 7 godina mnoge od današnjih standardnih tehnika nisu bile raspoložive. Modeliranje kože, endoskopski asistirana hirurgija, laserska blefaroplastika i uklanjanje lezija su samo neke od procedura koje je laserska tehnologija revolucionarizovala ili poboljšala. Elektrohirurgija je bila prisutna od početka upotrebe elektriciteta. Prvi elektrohirurški uređaji nisu bili ništa drugo nego sofisticirane lemilice, koje su grejale elektrodu kao grejač u tosteru, da bi spržile tkivo. Napredak u električnom inžinjeringu u ranim godinama 20 veka ubrzo je omogućio električno sušenje i varničenje korišćenjem električnog procepa za uništavanje lezija ili kauterizaciju krvarenja. Problem je bilo lateralno oštecenje tkiva.
U 1920-tim i 1930-tim nastavljeni napredak je kreirao bipolarni sistem, što je osnova i za danas korištene jedinice u operacionim salama današnjih bolnica. Ovi uređaji prenose električnu energiju na elektrodu i kroz pacijenta do neutralne elektrode. Ovakvi uređaji su sposobni da seku i koagulišu, premda, sada mnogo finije, ali još uvek grejući elektrodu i uzrokujući značajna lateralna oštećenja tkiva.
Radiotalasna hirurgija je kompletno drugačiji koncept od elektrokautera ili uređaja za dijatermiju. Radiotalasni uređaji rade na standardnoj frekvenciji mrežnog napajanja od 50 ili 60 Hz, koju pretvaraju u visokofrekventne talase od 4,0 MHz, što je vrlo slično frekvenciji mornaričkih radio uređaja. Ono što je jedinstveno kod radiotalasne hirurgije je to što elektrode nemaju otpor i zbog toga nema ni njihovog zagrevanja. Tkivo predstavlja otpor koji uzrokuje interćelijsko ključanje i isparavanje što za posledicu ima sečenje tkiva ili koagulaciju. Radiotolasni uređaji visoku frekvenciju radio-talasa prenose do tkiva a zatim ih sakuplja antena i vraća nazad do uređaja. Pločasta antena korišćena u radiotalasnoj hirurgiji, funkcioniše kao antena mobilnog telefona - sakuplja energiju od pacijenta. Pošto funkcioniše kao prava antena, ne kao elektroda uzemljenja, nije neophodan njen kontakt sa kožom i zbog toga nema ni mogućnosti da se desi električni udar ili pojava opekotina kod pacijenta ni kod lekara.
Talasni oblik radiotalasnog uređaja može biti izabran između sledećih opcija:
- čisto sečenje (signa potpuno ispravljenog oblika), koji ima najmanju količinu lateralnog oštećenja tkiva
- oblik za sečenje i koagulaciju (parcijalno ispravljeni talasni oblik)
- čista koagulaclja
- fulguracija
Dodatno, ovi sistemi imaju bipolarni način rada za koagulaciju.
Više studija pokazuje da je radiotalasna hirurgija uporedljiva ili bolja u odnosu na laser za inciziju, biopsiju i lateralno oštećenje tkiva. Manje oštećenje tkiva znači brže zarastanje, manje ožiljke i manje nelagodnasti. Šta više, radiotalasna hirurgija nudi prednosti preko incizije skalpelom, uključujući kombinaciju sečenja i koagulacije, povećanu dodirnu sposobnost i inciziju bez pritiska. Kada se koriste skalpeli na tankom tkivu, kao što je očni kapak, postoji tendencija povlačenja, dok radiotalasna elektroda klizi uz minimalni kontakt nalik na laser. Konačno, radiotalasna elektroda se za vreme upotrebe sama steriliše.